HR - Ljudski Resursi - Srbija

Nezaposlenost - srpska bolest

Svaka peta osoba u Srbiji nema posao. Broj nezaposlenih u protekle tri godine povećan je za trećinu. Privrednici i sindikati traže ozbiljnije reforme, pošto mere kojima Vlada pokušava da poveća zaposlenost ne daju rezultate.

Prema poslednjim podacima, iz aprila, nezaposleno je 22,2 odsto stanovnika, tri odsto više nego u oktobru. Broj nezaposlenih u protekle tri godine povećen je za 30 odsto.

Danica Vasiljević iz Nacionalne službe za zapošljavanje kaže da ne zna tačno zašto je došlo do povećanja nezaposlenosti, ali jedna od pretpostavki jeste da je dosta ljudi zatvorilo svoja preduzeća i prešlo u sivu zonu poslovanja.

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je 746.000 nezaposlenih, ali privrednici i sindikati kažu da je realan broj oko milion.

Milan Knežević iz Asocijacija malih i srednjih preduzeća navodi da 22.000 preduzeća, u skladu sa zakonom, treba da ode u stečaj jer su duže od godinu ili dve u blokadi.

"U tim preduzećima je zaposleno 140.000 radnika, a ona su bez ikakve šanse da stanu na noge i počnu raditi", ističe Kneževićeva.

Visoka nezaposlenost posledica je preduge tranzicije, pošto u javnom sektoru i proizvodnji radi 835.000 radnika.

Srbija u grupi afričkih država

Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata napominje da u Srbiji tek svaki 24 zaposleni radi u proizvodnji ili realnom sektoru.

"Za razliku od nas u ova dva sektora, u srednje razvijenim evropskim državama, radi između 38 i 44 odsto zaposlenih. Svi ovi podaci Srbiju svrstavaju u red nerazvijenih afričkih država", navodi Savićeva.

Jedini pravi put za zapošljavanje jesu privredni rast i investicije pa će, zbog nove krize, izazov biti kako zadržati postojeći broj zaposlenih.

Vidosava Džagić iz Privredne komore Srbije ističe da je glavni rizik u budućnosti dalji pad privredne aktivnosti.

"Imamo uticaj nove krize i prethodni slab oporavak privrede je generisao rast izvozne tražnje, a sada na tim tržištima imamo pad tražnje zbog krize javnog duga", objašnjava Džagićeva.

I dok privrednici od države traže bolje uslove poslovanja, stručnjaci upozoravaju na oko 90.000 ljudi kojima nisu plaćeni porezi i doprinosi.

Nada Novaković sa Instituta društvenih nauka navodi da je Hrvatska uvela krivično gonjenje svakog poslodavca koji u roku od 30 dana ne plati zaradu i doprinose.

"Nama to ne pada na pamet. Otuda imamo štrajkove, blokade i situacije gde ljudi i po pet godina nemaju uplaćene doprinose. Pogotovu čudi što je i država prestala da plaća zdravstveno osiguranje", rekla je Novakovićeva.

Uz restruktuiranje cele privrede i javnog sektora, za smanjenje nezaposlenosti neophodna je i reforma obrazovanja. Na Birou, trećina ljudi nema ni srednju školu.